Вести

Спортски живот града Свилајнца

Да у општини Свилајнац и не цветају руже доказује и ситуација у спортском животу овог града. Наиме, спортски живот у општини Свилајнац је пре десетак година свакако био на завидном нивоу у односу на ситуацију која се сада затиче. Тада је било много клубова који су се такмичили. И не само такмичили! Постизали су озбиљне резултате. Навешћемо само да је женски рукометни клуб био у првој лиги, али ни остали спортови као што су фудбал и кошарка нису заостајали и низали су успехе. Данас је ситуација сасвим другачија. Од доласка Предрага Милановића на чело општине, спорт бива све ниже рангиран и посматра се као периферна област живота у овом месту. Да ли то има везе са личним афинитетима горе поменутог председника или не, остајвљамо вам да сами закључите. Оно што је важно јесте чињеница да је из буџета општине Свилајнац за спорт у 2019. години потрошено 37 милиона динара на 34 клубова од којих су се само 4 квалификовала за такмичења у лигама. Куд одоше толики новци? Много пара, а од резултата ништа. Можда би било јасније и оправданије да бар родитељи деце која тренирају у локалним клубовима не морају да плаћају месечне чланарине, али на жалост ситуација није таква. Па се опет питамо: Куд одоше толики новци? Такође се и питамо откуд храброст председнику општине Свилајнац Предрагу Милановићу да оптужује министарство за спорт и омладину и министра Вању Удовичића за несарадњу са локалном самоуправом и упорно одбијање општинских пројеката за унапређење услова за развој спорта када Предраг Милановић и општина Свилајнац иста та средства добијају од невладиних организација већ дужи временски период, а терени у селима које желе да реконструишу још нису ни такнути? Да ли је покушај дуплирања новца и осуда министарства за спорт и омладину још један начин да се дуплирана средства ненаменски потроше, а све у циљу предстојеће предизборне кампање и прљаве игре за убирање гласова?